Ovi snovi

Inspiracija

— Autor prerator @ 14:15

Dobro. Teško je reflektovati stvarnost kada je svet oko vas u magli. Kada bi kao na nekim ostrvima u Atlantiku, koja su često pod maglom, zvucima oglašavao blizinu opasnih stena, kakvi bi to zvuci bili? Nadam se mnogo manje iritantni nego sirene na pomenutim ostrvima. Ipak, sada samo imam želju da vrisnem.
Kakva me to magla okružuje? Da li je i vi vidite? Prosečnost, vreme koje prolazi (osećam da sam izrekao neku vrstu laži), monotonost i zima, bez nadražaja koji bi zaokupirali čula; sem muzike, slika i pokretnih slika u vidu filmova koje redovno i sa uživanjem gledam. Nisam ljubitelj žanrova, nemam omiljene glumce i trudim se da kada posmatram svet to činim bez predrasuda. Ono što sam ja, to sam oduvek bio i u svemu što sam radio uvek sam pronalazio nove delove sebe. Mudrost je kažu upoznati sebe ali ja ne želim da budem mudar. Istina je da ne želim da budem dobar, moralno ispravan i pun vrlina. To najmanje želim. I kada pogledam u ogledalo i promislim odraz u njemu vidim malo toga što bi mi se svidelo. Kada bih bio pisac i stvarao junaka u nekom romanu on bi bio po svemu drukčiji. Bio bi svakako manje svestan sebe. Kao junaci Dejvida Linča, grabio bi ka granicama mogućeg. Bio bi talentovan i ekscentričan bez dubljih razloga osim sopstvenog postojanja.. Dakle, Dejvid Linč. Deo mene. Oduvek deo mene, čak i pre nego što sam se upoznao sa njegovim radom.

 I još nešto. Ukoliko bih imao proviđenje koje bi mi reklo da sazidam Vavilonsku kulu kao u knjizi Viktora Peljevina "Generacija P", Onda bih to radio onako kako Martin Skorseze stvara svoje filmove. Ozbiljno i sa planom. Skorseze, onaj pred kojim se magla diže...


Uvod

— Autor prerator @ 20:34

   Dosta vremena je prošlo, a da nisam ništa pisao. Stoga, poželite mi sreću...

Inspiracija. Neuhvatljiva stvar. Često nedostižna. To je i moj slučaj; što je posebno problematično, jer po prirodi ne verujem u marljiv rad.. Pisati blog, to je lako. Naći temu - nemoguće. Problem je sociološke prirode. Ljudi (blogeri) su okrenuti ka svetu i što su više pod uticajem okoline bivaju u stanju da bolje vide i prepoznaju stvari koje su vredne promišljanja i pisanja o njima i to je sjajno. Ipak, tu postoji jedan problem. Tema, pa čak ni ugao iz koga se ona posmatra postaje nametnuta spolja. Time uloga bloga postaje strogo socijalna. Njegova svrha se ispunjava isključivo u društvenom kontekstu, nikada ličnom...

Ma o čemu da budem pisao to će uvek biti inspirisano podsvesnim, nesvesnim, onim što ima razlog da se ispolji čak i kada ne postoji voljni momenat za bilo kakvu radnju. To me stavlja u neutralan položaj prema onome što pišem, ne zauzimajući stavove, ne želeći da utičem na tuđe.. Polazna tačka će mi biti snovi, crteži, neke impresije svakodnevnog života.. Nekada su se pisali dnevnici, ako je išta ostalo iz tog doba možda se reflektuje baš u blogovima..


Powered by blog.rs